Forbes.com, kao i svake prethodne godine godine, je objavio listu najbogatijih ljudi svijeta na kojoj ubjedljivu nadmoć imaju ruski tajkuni koji se većinom bave eksploatacijom prirodnih reusrsa, zatim ih slijede novopečeni bogataši iz manje urbanih ali mnogoljudnih zemalja poput Kine, Indije, Brazila i Meksika. Najbogatiji ljudi iz IT oblasti su u odnosu na liste iz prošlih godina i dalje pri vrhu, ali mjesta im lagano oduzimaju ruski i indijski tajkuni.

Ove godine Bill Gates je prepustio prvo mjesto Carlos Slim-u, kontroverznom meksičkom kralju telekoma, čije se bogatstvo procjenjuje na 53,5 milijardi dolara.

Među prvih 500 najbogatijih ljudi na svijetu izdvojio bih profile 25 najučinkovitijih IT biznismena. Za neke od njih ste sigurno čuli, dok za neke vjerovatno nikad nebi pomislili da posjeduju toliko bogatstvo. Interesantan je podatak da većina njih potiče iz SAD-a te da su od njih 25, gotovo dvije trećine napustili elitne univerzitete, ili magisterije kako bi se mogli posvetiti poslu. Sa druge strane, većina njih su upoznali svoje saradnike i poslovne partnere u elitnim školama, tako da se sa pravom može reći da su im univerziteti dali ideje, mogućnosti i kontakte koji su im uveliko pomogli da dođu do bogatstva, ali ih sigurno nisu naučili kako da ga steknu.

Svakako, na prvom mjestu je sama ideja, zatim know-how i ljudi koji su pomogli da se tako nešto ostvari. Svi oni koji su sami stekli svoje bogatstvo u IT industriji su prošli kroz razdoblje entuzijazma koje ih je dovelo do vrha, da bi kasnije pametnim inversticijama nastavili da nabildavaju svoje bogatstvo. Ono što je zajedničko za ove ljude je i jednostavnost, strast i pristup poslu.

Većina IT milijardera živi u Kaliforniji, od toga čak njih 4 u Palo Alto, a generalan prosjek je oko 42 godine, gdje internet milijarderi spuštaju prosjek za jednu dekadu u odnosu na baby-boomer generaciju milijardera. Većina njih je oženjena i posjeduje djecu u prosjeku bar svaki oženjeni ima 2 djece, dok oni sa preko 45 godina imaju i više od troje djece.

Cijeli post

Za dva dana počinje TED2010 konferencija sa dosta diverziteta među govornicima. Najavljeni su  izmeđuostalog Avatarov režiser James Cameron, zatim filantropist i bivši Microsoft direktor kao i najbogatiji čovjek svijeta Bill Gates, a interesantno je da su među govornicima muzička zvijezda Sheryl Crow i vrhunski engleski entretejner i kuhar Jamie Oliver koji je osvojio TED nagradu ove godine.

Za one koji ne znaju TED je mala neprofitna ideja vrijedna širenja. Projekat je pokrenut 1984, kao konferencija koja okuplja ljude iz svijeta Tehnologije Zabave i Dizajna. Iz godine u godinu interesovanje za ove konferencije raste s obzirom da okupljaju crem-de-la-crem iz sve tri kategorije. Uz godišnju TED konferenciju u Long Bič-u, Kalifornija, i TEDGlobal konferenciju u Oksfordu Velikoj Britaniji, TED uključuje nagrađivani TEDTalks video portal, novi program TEDx  zajednice, te od ove godine i TEDIndia konferenciju i godišnju TEDPrize nagradu za najistaknutije članove .

Cijeli post

Po istraživanju nizozemske agencije Ultrascan koja se već gotovo dvije decenije bavi istragama i analizom internet prevara, nigerijska email prevara je u toku 2009 godine u Hrvatskoj odnijela gotovo milion dolara, a preko milion dolara u Srbiji i Crnoj Gori  za isti period, dok su širom svijeta prevaranti napravili zapanjujući profit od 9.3 milijarde dolara samo u prošloj godini. Da bi dobili uvid koliko velika je ta brojka, dovoljno je reći da je ta cifra veća od prošlogodišnjeg profita najvećih software i internet kompanija na svijetu - Microsoft-a i Google-a - zajedno.

Ovo je svakako samo djelić onoga što je ekipa agencije Ultrascan uspjela da pronađe, pohvata i analizira, ali i oni sami tvrde da je broj ovakvih prevara koje prođu čak i neprijavjeno možda i duplo veći. Agencija zapošljava preko 3000 radnika u 70 zemalja, gdje je većina njih akademski obrazovana. Agencija se bavi sajber analizom, data mining-om te razvojem software i aplikacija koje im pomažu pri praćenju i analizi određenih subjekata.

Generalno, prevaranti ciljaju na jedan od najvećih ljudskih grijeha, a to je pohlepa. Pohlepa za bogatstvom se nalazi gotovo u svakoj pori današnjeg društva, a naročito je izražena kod osoba koje nisu zadovoljne trenutnim životnim statusom, ili maštaju o bogatstvu koje će riješiti sve životne probleme. Sa druge strane, cilj sofisticiranijih prevara su kompanije koje raspolažu visokim sredstvima, te u zavisnosti od vrste prevara odgovaraju profilu prevare. Nigerijska prevara je prilično star i izlizan trik koji očigledno i dalje ima prolaz nad određenom populacijom. Ipak u opticaju su i novi rafiniraniji trikovi, kao prevare sa berzom poslova, vizama i obećanim visokim zaradama na berzi, ili na radu u inostranstvu i slično.

Cijeli post

Studija Generation M2 koju je objavila Kaiser Family Fondacija već treća u nizu u zadnjih 10 godina pokazuje zapanjujuće statistike koliko su djeca u dobi od 8-18 godina u Sjedinjenim Državama izložena elektronskim medijima.

Rezultati ove studije vjerovatno mogu dosta da kažu i o vašoj djeci, iako su djeca u SAD izloženija medijima a i na tehnološki pristupačnijem tržištu nego djeca iz našeg regiona. Svakako, u zadnjih 10 godina se dosta toga promjenilo, na žaliost većinom na gore što govore i statistike ovog istraživanja.

Za ovu studiju ispitano je preko 2,000 djece uzrasta od 8-18 godina.

Najviše vremena djeca provedu uz TV, čak 4 i pol sata, dok zajedno igrajući igrice i koristeći računar provedu ne više od 2 sata i 45 minuta. Za štampu kao što su novine, magazini i knjige odvoje samo 40 minuta dnevno, a za filmove ni pola sata.

Intersantan je pregled prethodnih godina (grafikon iznad) gdje se vidi uduplavanje porasta izlaganja medijima u toku 2000itih. Očigledno je da je konzumerizam elektronskih medija kod maloljetnika u porastu, što se svakako može zaključiti i po profitabilnosti kompanija koje imaju tu starosnu dob kao ciljanu grupu. Generalno, gotovo svaki medij cilja na djecu s obzirom da  su oni sada postali možda glavni konzumeri određenih proizvoda kao što su iPod, iPhone ili prenosni računari (laptopi).

Cijeli post

Bill Gates je ponovo u žiži medija. Upravo sam pročitao vijest da je Bill Gates zakoračio u svijet socijalnih medija. Registrovao je nalog na Twitteru, te je pokrenuo sopstveni blog. To je naravno izazvalo erupciju zainteresovanih Twitteraša da followuju famoznog Bill Gatesa i čuju šta ima da kaže. Trenutno dok ovo pišem Bill ima 242,151 followera sa 8 tweetova, dok je Bill follovovao 40 usera od toga većinom humanitarne fondacije i TechCrunch koji može da se pohvali da ih i Bill Gates prati i čita. Izmeđuostalog tu su i Barack Obama i svi važniji Microsoft twitter nalozi.

Očigledno je Bill srušio sve rekorde Twittera a njima dao još veći buzz i besplatnu reklamu.

Nakon dosta vremena Gates se vraća u medije, i to se ovaj put obraća javnosti kroz socijalne medije. Ovo svakako nije presedan ali vrlo vjerovatno trend koji će i dosta drugih slijediti. Pitanje je da li stvarno Bill Gates sada sjedi i tweetuje? Hmm, pa s jedne strane radi o jednoj vrsti filantropa, čovjeka koji je važi za uzor mladim IT biznismenima i njegovu strast za novim tehnologijama, dok sa druge strane on je sinonim za uspjeh i bogatstvo, te bi dosta ljudi u njegovoj koži zaboravilo na sve probleme i okrenulo se … Čemu? Iskreno, nisam razmišljao šta bih radio kada bih bio u njegovoj situaciji? Da li ste vi? Na prvi pogled odgovor zvuči prilično jednostvan, ali ako se udubite u tu ulogu shvatićete da takva osoba ne može sjediti na sopstvenoj plaži decenijama i piti pina koladu.

Trenutno se po Google suggestionu vidi koliko je je vijest da je Gates na Twitteru odjeknula internetom. Prva preporučena riječ od Googlea na frazu Bill Gates je Twitter, što će zasigurno donijeti još veću popularnost Twitteru koju je u Sjedinjenim Državama lagano krenuo da gubi.

Očigledno je da Bill Gates želi svoju humanitarnu kampanju i svoje ideje da razmjeni sa ostatkom svijeta, što je sigurno za svaku pohvalu. Skeptici i podanici teorija zavjere će vjerovatno reći da se radi o novoj Gates kampanji koja ima za cilj da od ljudi izvuče novac za beskorisne ideje za pomoć onima kojima se pomoći ne može. Ipak, Gates Foundacija radi preko 15 godina i usitinu je potrošila desetine ako ne istotine milijardi za podršku različitim projektima. Njihov fokus je baziran na zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju u trećim zemljama. Najviše je uloženo u prevenciju i borbu protiv zaraznih bolesti.

Sigurno je da Gates Fondacija sa tolikim donacijama bilježi i određene uspjehe, ali Bill Gates i dalje na svakom svom govoru ne može da ne sakrije frustraciju koju prouzrokuju beskrupulozni kriminalni i koruptni sistemi država trećeg svijeta koji kao da ne žele da pomognu svom stanovništvu.

Bill Gates je svakako jedna od glavnih ličnosti software industrije koja je definitivno u mnogome djelovala na evoluciju modernog čovjeka. Sada Bill ima viši cilj, cilj po kome će se vjerovatno duže pamtiti nego kao najbogatiji čovjek na svijetu ili vlasnik Microsofta, a to je mjesto humaniste koji je voljan pomoći ljudima, nacijama da prežive teške uslove u kojima žive.

Cilj ove online kampanje može svakako biti promocija njegove ideje i koncepta, te metod  kojim želi da kod ljudi probudi svijest i one prave vrijednosti, a to je da jedni drugima treba da pomažemo u nevolji od čega smo se u ovo moderno doba prilično udaljili. Skepticizam je svakako opravdan s obzirom da nam je svima jasno da svijet oko nas nije onakav kakvim se čini, već je pun spletki, različitih interesa te da ono što svi smatraju da je bitno u praksi malo ko poštuje.

Da li je ovdje po sredi stvarno borba za ljudska prava kako je Google najavljuje ili se radi o poslovnim poduhvatima koji nisu urodili plodom. Ono što je svakako bitno naglasiti i što svako zna da je Kina veliko i najveće svjetsko tržište u svakom domenu. To su shvatili i ostali internet giganti Yahoo i Microsoft, pa dosta često upražnjuju susrete sa visokim kineskim državnim službenicima na visokostandardiyovanim red-carpet balovima.

Ono u što se vjeruje jeste da je Google nije spreman da “podmiti” vladske institucije kao što se nagađa da su radili ostali giganti ove industrije. Microsoft je svoje najbolje features odradio u Kini.

Google.cn kao broj 2 u Kini, odmah iza Baidu, je sigurno bio dobar poslovni projekat, te odluka da se povuku iz Kine bi zasigurno povukla i dosta drugih elemenata te poremetila američko kineske odnose.

Činjenica je da su kompromitovani email nalozi poznatih osoba koje su isključivo istaknute u borbi za ljudska prava i pravo glasa u Kini, te po Google-ovom istraživanju i druge internacionalne korporacije su bile pod napadom, što upućuje na visok nivo organizovanosti kampanje koja je istovremeno usmjerena i protiv Googlea, što upućuje na akt koji je sa sigurnošću bio podržan ako ne i organizovan od strane kineske vlade.

Kako god da se ova situacija završi, sigurno je da će ostaviti trag na međudržavnim odnosima Kine i SAD, jer tu Google odustaje od velikog tržišta i priličnog kapitala za koji su gradili infrastrukturu zadnje 4 godine.

Više o ovom incidentu možete pratiti na blogu Online Tržište koji svakodnevno donosi nove informacije iz svijeta internet poslovanja, a i mi na InfoRepublici ćemo svakako fokus baciti na konkretne uzroke ovog incidenta.

Sta je linkwheel?

Mislim, da nema smisla traziti “nasu” rijec za nesto, sto vecina koja je u web marketing razumije I na engleskom. Link, veza izmedju dva sajta, wheel, kotac odnosno u tom slucaju bolje krug. Ali nemojte od mene ocekivati, da cu metodu naslovljavati sa kruzna veza ili kako god vec; izvinite ali ja ostajem kod “linkwheel”.
Linkwheel nije tako nov metod, posto su se primeri linkwheela u slicnom formatu mogli primjetiti vec prije nekoliko godina. Linkwheel ima zapravo korjene u programu Howie Schwartza, poznatog web 2.0 guru-a.

Dali je linkwheel blackhat?

Neki prozivaju linkwheel blackhat metodom I usporedjuju ga sa linkfarmom, sto zapravo nije. U linkwheelu nema nikakvog zavaravanja pretrazivaca ili organskih vizita. U osnovi, autoritet web 2.0 sajtova postavljate na drugi nivo I uvezujete jih na nacin, koji kreira veci efekt, nego sto bi ga mogli sajtovi kreirati individualno. Bitno da ostanete u nisi, koja je vasa centralna (koju zelite monetarizirati), da stvarate unikatni kontent (sadrzaj)i tako stvarate “sinergiju” medju uvezanim sajtovima. Takav nacin rada nije zavaravanje pretrazivaca, niti vizitora.

Ideja o linkwheelu sa slikom

Ideja o linkwheelu zapravo izlgleda ovako, i slika ispod opisuje metod bolje od rijeci:

Slika: digitalpointforums.com
Linkwheel i Web 2.0

U centru slike odnonso linkwheel projekta se nalazi vas sajt, odnosno sajt koji zelite monetarizirati odnosno izboljsati poziciju na pretrazivacu. Taj sajt moze biti affiliate sajt, moze biti vas blog ili slicno, a moze biti I “podstranica” vaseg sajta, tj. (kvalitetan) artikal koji ste napisali, te pokriva nisu na webu sa potencialnom monetarizacijom.
U krugu (wheelu) postoji 6 neovisnih web 2.0 sajtova (neki od web 2.0 su navedeni na slici, ali mozete ukljuciti i druge; ezinee, blogsome, weebly, squidoo, yola, vox etc.). Svi navedeni sajtovi imaju “dobar” page rank, te dozvoljavaju backlink na vas sajt, kao i na susednji sajt, sta zapravo kreira wheel (krug).

Linkwheel je dugotrajana metoda

Na pocetku nisam spomenula, da je linkwheel metoda dugotrajna, ili kako bi rekli time-consuming. Potrebna je  odredjena kolicina vremena da bi se vidjeli rezultati te metode, I mozemo pricati cak o mjesecima. Na tom mjestu bi spomenula, da postoje softeri, koji omogucavaju automatsku logovanje, citaju captch itd., cak se loguju uz pomoc proxy servera (sto zna biti u nekim trenutkima I zeznutu, posto proxiju znaju “past”), uvezuju web 2.0 sajtove , tako da ti softeri donekle olaksavaju automatizaciju posla - they do the dirty job.  (Posto necemo nikome da pravimo reklamu - web je pun informacija, iskoristite jih, tu su za vas: “big G is your info friend”, pa sami potrazite koji su to softweri.)

Iako su svi web 2.0 sajtovi, sajtovi sa relativno visokim page rankom, morate razumeti, da ste vi tek otvorili profil, sto znaci, da mora proci odredjeno vreme da vas search engine ili bolje receno google indexira, a da ne pricam, da mora proci odredjeno vreme, da dobijete PR. Prednost profila na web 2.0 sajtovima je bas u tome, da postoji veca mogucnost, da ste prije indexirani I da prije dobijete PR, nego da otvarate svoj “no-name” sajt, da ne spominjem i mogucnost rss feedova, mogucnost boljeg uvezivanje sa blogerima web 2.0. sajta (npr. pogledajte si Blogger.com profili – kod svakog bloga mozete sa strane primjetiti linkove na friend blogere I slicno – uvezivanje na takav nacin toplo preporucujem).

Moc linkwheela

Sama moc linkwheela se odrazava bas u tome sto odredjena i (uzko) fokusirana grupa web sajtova (koji u osnovi imaju PR) linkuje na vas sajt, a uz to uvezuje se i medjusobno. Dok je smisao linkwheela u tome, da se sva ta “moc” autoritetnih sajtova usmeri na jedan keyword (frazu), sto omogucava monetarizavacujem sajtu, da bolje kotira na pretrazivacu (jer svi web 2.0 sajtovi u wheelu ukazuju I na njega).

Svakome, ko ce se upustiti u linkwheel metodu potrebno je sledece:

1.    Vreme
2.    Vreme ili novac (kreiranje kontenta/sadrzaja)
3.    Koristcnicko poznavanje web okruzenja
4.    (Strateski) plan za izradnju linkweela

Kontent (Sadrzaj) mora biti unikatan i sadrzavati anchor linkove

Svakome od (minimalno) 6 sajtova je potrebno relativno redovno dodavati kontent – sto ste aktivniji, to bolje rezultate cete postici. Ako vreme nije na vasoj strani, iznajmite pisace contenta: artikli moraju biti unikatni, vezani na trznu nisu koju zelite monetarizirati, te po mom misljenju sadrzavat barem 300-500 rijeci. Pisace tema mozete naci na freelance sajtovima (elance.com, rentacoder I mnogi, mnogi drugi). Kontent je naravno usmjeren u nisu, u koju je I vas sajt (centralni sajt na slici gore), te ukljucuje keyword frazu, na koju zelite da vas sajt “ispliva na pretrazivacu”.

Primer linkwheela

Kao primer uzmimo, da ste vlastnik auto salona I da zelite da isplivate na Googlu na frazu “polovni auti”. U ovom trenutku nisam proverila koliko dobro taj keyword kotira na pretrazivacu, ali predpostavimo da je taj keyword trazen. (Naravno da zelite utrositi svoj novac u vreme samo u fraze koje su trazene, zbog toga jih istrazite prije svega!) Za svaki od 6 web 2.0 sajtova kreirate kontent na temu polovnih auta, sa 2 anchor linka “polovni auti” u svakom od clanaka: jedan anchor ce voditi na sledeci web 2.0 sajt koji se nalazi u krugu (wheelu), dok ce jedan anchor link uvek voditi na vas sajt koji sluzi monetarizaciji – kao sto sam spomenula prije - to moze biti vas home page ali neka od podstranica, gde se npr. nalaze slike polovnih auta, koje prodajete.  Jos jednom, obratite paznju da su svi artikli unikatni – nemojte trositi vreme na kopiranje artikala, jer se to naziva duplicate contentom, i google ce vas penalizirati ako nemate originalan content vec samo duplikate, sto rezultira u izbacivanju iz indexa googla, sto zapravo za svakog, tko nije npr. b92 ili index.hr katastrofa. Nadam se, da ste svesni, da ste bez big G-ja izgubljeni – jednostavno nema ni vas, ni vaseg sajta.

Promocija linkwheela

Sledeci korak je promocija vaseg linkwheela. Kad kreirate linkwheel, kreirajte socialbookmarking backlinks za svaki od sajtova koji se nalazi u wheelu, kao I za centralni sajt, jer zelite da jih pretrazivac sto prije indexira. Kad pricamo o socialbookmarkingu, pricamo o sajtovima kao sto su Digg, Reddit, Delicious, StumbleUpon, Mixx etc..  Svi sajtovi nude opciju RSS feed-a.. Posto sa a registracijom na na nekim web 2.0 sajtovima  dobivate subdomen, submitujte taj subdomen na nekoliko direktorijuma.

Pouzdanost linkwheela za bolje rankiranje na pretrazivacu

Neki tvrde, da linkwheels nisu pouzdani za bolje rankiranje na search enginima, odnosno, da utjecaj na rankiranje ovisi o trznoj nisi, sa cime se slazem: google bolje rankira web 2.0 sajtove u slucaju npr. Hollywood nise, dok u okviru web 2.0 devaluira nise kao sto su npr. krediti. Iz tog razloga, na vama je da istrazite, dali je vasa marketinska nisa u slucaju web 2.0 sajtova popularna ili ne, I dali je linkwheel jedna od vasih solucija za bolje pozicije na pretrazivacu.

Oglasevanje na spletu ima veliko prednost pred ostalimi mediji, ker je vsaka akcija lahko ali pa vsaj lazje  merljiva, kar posledicno void k vecji ucinkovitosti oziroma smiselnosti uporabe financnih sredstev za marketinske namene.
Po mojem mnenju imajo reklame na internetu oz. kontekstualne reklame (npr. Adsense oz. Adwords, Yahoo!, Kontera (text based), … )  veliko prednost pred bannerji, ali pa na koncu koncev off-line oglasevanjem z npr. jumbo plakatom, ker s tocno doloceno besedo ali pa besedno zvezo targetirajo potencialnega kupca oz. tistega, ki bo kliknil na reklamo (add).  Podobno je z e-mail kampanijami – lahko se tocno izracuna ROI, in je v the primerih lahko pravzaprav visok (tudi 30%), seveda ce je kampanija dobro pripravljena (dober mail in dobra oz. targetirana e-mail lista)
Za analize uspesnosti marketinskih kampanij se uporabljajo statistike kot so awstats in podobno. Zadnjih nekaj let je v uporabi Google Analytics, ki ima odlicno razdelano analiticno strukturo,  saj lahko opazujemo dolocene efekte samo nekaterih marketinskih akcij (npr. od kod prihajajo visitors – odgovor na vprasanje – ali smo smiselno vlozili denar v oglasevanje – ce prihajajo obiskovalci, ki kupujejo, potem smo – in tovrstne podatke lahko opazujemo v google analitycsu), ali pa opazujemo doloceno obdobje, ga primerjamo s prejsnjim …

• Kako bi optimizirali izdelčno spletno stran? & Kaj vse bi optimizirali?

-    Kupcu je potrebno ponuditi dovolj informacij o izdelku (fotografije, tehnicni podatki o izdelku, testimonials oz. reviews – kaj uporabniki tega produkta pravijo – lahko jih tudi sami napisemo -vedno obstaja moznost, da so reviews lazni )
-    Customer Service ali pa vsaj FAQ (frequently asked questions)  – lahko tudi live customer service (za to moramo imeti na voljo resource – clovek, ki dela na customer service – delna izguba automatizacije)
-    Postopek narocanja za kupca je izredno enostaven! (zelo pomembno je, da proces narocanja izdelka ni kompliciran in se ga lahko opravi v nekaj klikih).
-    Moznost placila po prevzetju (Slovenci smo/so skepticni glede placevanja preko interneta; vecina ljudi ima Maestro kartice, ne pa tudi Visa, Mastercard itd. kar je pravzaprav sredstvo placevanja na internet)
-    Prodajalec garantira za zaupnost podatkov,
-    Prodajalec garantira da bo izdelek zamenjal oz. ga kupec lahko vrne ce ni v skladu s kupcevimi pricakovanji (Ameriski princip, kjer lahko vse vrnes ce ti ni vsec, vendar v tem primeru placas shipping  – pri nas sem spoznala primere, kjer imajo politiko, da ne vracajo denar in podobno…)
-    Rubrika za ‘special offer’ – ponudba akcij; napisi kot npr. “v akciji samo se 3 dni”, poleg tega pa pozitivni reviewi o izdelku…)
-    Dizajn spletne strani mora biti ‘cist’ – podatki in slike morajo biti smiselno urejeni; uporaba citljive pisave,..
-    Customer relation – po nakupu oziroma prejemu blaga posljes anketo o zadovoljstvu s storitvijo na spletni strani.

• Primeri prodajnih e-mailingov in kaj je pomembno za uspeh?

-    Prva ovira pri mail-ih je ta, da mnogokrat maili prispejo v bulk folder in ne v inboxu, in ga prejemnik tako lahko direktno oznaci kot spamm. (tako npr. Yahoo preko filtrov dolocene posiljatelje poslilja v bulk folder, kljub temu da so pred posiljanjem pridobili soglasje prejemnika, da zeli prejemati oglasno posto – ta problem s bulk folderji je probmlematicen tudi pri newsletterjih)  - pomembno je da je posiljatelj ‘whitelisted’
-    Pomemben je kratek, privlacen in razpoznaven naslov
-    Potencialni kupec prepozna korist v tem, da odpre mail (to mora biti razvidno v naslovu)
-    Kratka, in down-to-the-point vsebina maila (“Content is King”)
-    Prava mera posiljanja mailov (ce gre za ponudnika avtomibilov je 1krat-2krat letno dovolj, ce gre za ponudnika oblacil, bi ta lahko maile posiljal tudi enkrat mesecno) – vzdrzevanje online reputacije
-    Prava baza prejemnikov (prava trzna nisa za nas izdelek) – kdo so ti ljudje, ki jim bomo poslali mail – ali imamo dovoljenje za to?? – ni priporocljivo kupovati baz email naslovov
-    Glede na to, da je ROI lahko merljiv in da so ucinki email kapmanije lahko znani v zelo kratkem casu, je potrebno analizirati in ‘ocistiti’ mailing listo.
-    Priporoca se segmentirana lista email prejemnikov (razlicnim skupinam posiljamo razlicne maile)
-    Bolje je pomembna kvalitetna lista kot pa velika lista
-    V vsakem mailu je dobro na dnu omogociti dostop oziroma prikazati administrativne funkcije (service kontakt, link ce ne zelis prejemati mailov, link ce zelis povecati stevilo prejemanja mailov z subskripcijo na dodatne storitve …)
-    ‘Opt-out’ – na dnu maila (‘ne sme bit prevec ociten’) se nahaja link na katerega prejemnik maila klikne, ce ne zeli vec prejemati mailov
-    Privlacen dizajn maila
-    ‘from’ del naj vsebuje ime podjetja
-    Landing strani naj bodo jasne, enostavne, skratka take, da kupec lahko hitro in enostavno vzpostavi odnos
-    Ce posiljamo razlicne maile razlicnim skupinam, potem lahko naredimo razlicne landing strani za razlicne uporabnike

-    Financiranje s prodajo oglasnega prostora

Večina spletnih strani se financira s pomočjo prodaje oglasnega prostora – najpogostejša opcija je Googlov Adsense, kmalu za Googlom je podobno storitev razvil tudi Yahoo!, vendar Yahoo Publishers Network ne posluje z evropskimi podjetji, pac pa samo z ameriškimi. Poleg kontekstualnih reklam, ki izredno dobro targetirajo, saj se prikazujeju glede na ‘keyword’ (kljucno besedo) na podlagi katere obiščemo določeno spletno stran. Npr. tudi v knjigi Hansona je omenjen keyword mesothelioma, primer tudi sama poznam in vem, da je pred 4 leti obstajala precejšnja gneča na ta keyword, ker je bil CPC izredno visok, saj so odvetniške pisarne ponujale izredno visoko plačilo (tudi do $400) za klik na omenjeni keyword.

Poleg kontekstualnih reklam poznamo nekoliko bolj zastarele ‘bannerje’ različnih velikosti in oblik.

Nekoliko novejše so in-tekst reklame (eden izmed providerjev je Kontera, obstajajo tudi mnogi drugi…), kjer se v tekstu, ki je objavljen na spletni strani, na določeno (targetirano) besedo postavi link in oglas, in če miško premaknete preko označene besede, se izriše oblak z oglasno vsebino in seveda linkom za dodatne informacije.
Na tem mestu je smiselno omeniti “Add Blindness” ali “Banner Blindness”, kar poenostavljeno pomeni “Slep/a za reklame” – obiskovalci enostavno ‘ne vidijo’ reklam oziroma ne klikajo na njih. Ta pojav je zelo pogost pri spletnih skupnostih, kjer posamezniki več ur dnevno preživijo na določenem spletnem mestu in dobro poznajo postavitev oglasnih vsebin.

Kot zanimivost naj še omenim, da pripadniki spletnih skupnosti (Digg, Stumbleupon itd…) praviloma ne klikajo na reklame (to so tipični primer “Add blindness-a”). (Npr. 50.000 obiskovalcev v dveh dneh prinese najvec $5 prometa (če imate na spletni strani pay per click sistem oglaševanja).
(Prav tako je bounce rate z Digga oz. Stumbla precej visok, kar pomeni, da se po ogledu vaše spletne vsebine, ki je bila objavljena na Diggu, SU, itd., ti obiskovalci vrnejo nazaj na socialno mrezo, medtem ko obiskovalci s Twitterja značilno globje presurfajo spletno stran, kar posedično pomeni, da je tudi bounce rate nekoliko nižji.)

-    Financiranje s prodajo vsebin

Npr. Harvard Medical School prodaja copyright na vse ‘health-related’ vsebine, ki jih poseduje (članke pisejo zdravniki itd..) za $ 15.000 za obdobje enega leta.

-    Twitter & druge socialne mreže kot poslovni modeli

Twitter je microblogging sistem, kjer v 140 karakterjih vpišete sporočilo followerjem v svoji mreži prijateljev. Twitter je primer Web 3.0, ker gre za ‘real time’ odnos, pri katerem odgovarjate na vprasanje “what are you doing”. Zaradi omejitve števila karakterjev, se pri posredovanju linkov v sporočilih uporablja pretvorba v tinyurl.
Kot mnogo drugih socialni mrež, se tudi Twitter sooča s problemom monetarizacije: ogromen obisk – vendar “malo denarja” oz. slab poslovni model. Enako je s FaceBook-om, ki sicer uporablja financiranje s prodajo oglasnega prostora, vendar ne uporablja targetiranega oglaševanja – niti po ključnih besedah (keywordih), niti po geografski lokaciji . S podobnim problemom se sooča YouTube – ta je delno problem ze rešil, vendar le z manjši odstotkom registriranih uporabikov, s katerimi je sklenil ‘Partnership’ (kot zanimivost naj povem - ce imate podjetje registrirano v Sloveniji, ste direktno izkljuceni iz moznosti da postane YouTube partner; poleg tega morate imeti določeno stevilo subscriber-jev, precejšnje število ogledov na video, spoštovati morate copyright..). Če imate z YouTubom sklenjen partnership lahko v svoje videe ukljucite Adsense reklame (ki so targetirane – se vezejo na ‘tag-e’, ki jih pripišete k videu). Partnerji tako izredno dobro monetarizirajo svojo aktivnost na YouTube-u, se večjo korist pa ima seveda YouTube oziroma Google, kateremu oglaševalci plačujeo oglasne kampanije.

-    Twitter kot marketinško orodje

Po mojem mnenju pri Twitterju ne gre za direktno prodajo oziroma direktno oglaševanje – zadeva je lahko veliko bolj subtilna, in če je dobro ‘zapakirana’ pravzaprav predstavlja “word of mouth”.

Twitter omogoča “real time” vzdrževanje odnosov s kupci, s predstavniki medijev, kot tudi blogerji (prav tako predstavniki medijev), pri čemer je pomembno da se predstavnik podjetja redno vključuje v socialne mreze (Twitter). Izgradnja profila na Twitterju je smiselna če se vasa tržna niša nahaja na Twitterju – kljub temu ne bi predpostavila, da Twitter določene panoge izključuje (dober primer je profil pekarne na Twitterju). Nekateri trdijo, da je eden izmed razlogov, da je predsednik Obama zmagal, dejstvo, da je se promoviral online in vzdrzeval stike na Twitterju (oziroma je to pocel njegov PR team).

Twitter sluzi kot orodje za instantno objavo vseh novosti, ki se v podjetju dogajajo; konference in dogodke, lahko objavite s pomočjo Twitterja. Enako je s popusti oziroma posebnebnimi ponudbami, promocijo člankov, objav za medije, …

Na Twitterju sem srečala mnogo ljudi, ki promovirajo svoje bloge in druge spletne strani – eni bolj, drugi manj uspešno. Če ste ustvarili profil na twitterju s tem namenom, je potrebna določena doza previdnosti. Ljudje lahko hitro postanejo vaši Followerji, vendar vas lahko še hitreje izbrišejo s svoje liste. Priporoča se, da kolege ne zasipavate z objavami s svojega bloga (spletne strani) – racionalen predlog je na vsakih 10 twittov, 1 twitt z vaše spletne strani. Na ta način ne boste dajali vtisa, da ste na Twitterju zaradi samopromocije, in followerji vas ne bodo percipirali kot spam/spamerja in vas izbrisali s svoje liste.

Na tem mestu je smiselno izpostaviti, da je zelo pomembno kdo je vaš follower: ce je vaš namen delovanje v določeni tržni niši, je prav gotovo smiselno, da se followerji zanimajo za vaso tržno nišo – ali če povem drugače: ali je smiselno imeti vec tisoč followerjev, ki se večinoma zanimajo za računalnike, vi pa jim poskušate prodati ženske čevlje? Followje lahko glede na interesne tocke filtirate preko orodja Twellow (ali kaksnega drugega – na spletu lahko najdete vec tisoc orodij, ki sluzijo izboljsanju profila na Twitterju).

Kolega bloger Marko Sarić je napisal zanimivo e-knjigo o twitterju in v njo vpeljal nekaj zanimivih iskušenj, za katere mislim, da mečejo drugačno luč na podobo marketinga na twitterju. Pravi takole:

“In total, these 31 readers retweeted my blog post title, my URL and in most cases my Twitter
username to 23,429 followers. In many different forms and shapes and with 4 different URL
shorteners. The two URL’s I can track show a total of 483 clicks to my site.”

Gre za to, da je na Twitterju objavil tweet, katerega so ljudje (njegovi prijatelji oziroma drugi zunaj njegove mreze) ponovno objavili, in sicer 31-krat. S tem je njegov link, ki je bil v tweetu lahko videlo vec kot 23.000 ljudi. To število je pravzaprav možno število ljudi, ki bi lahko kliknilo na link in obiskalo njegovo spletno stran. Od 23.000 potencialnih klikov je samo 483 ljudi kliknilo na link in obiskalo njegovo spletno stran.

Ce vprašate mene, mnogo premalo za čas in trud, ki je potreben, da ustvarite dober profil in bazo prijteljev. In če vam trenutnih 500 obiskov vec pomeni zelo veliko, potem je bolje, da pustite svojo spletno stran in se začnete ukvarjati z nečim drugim. Po drugi strani pa, kot že omenjeno – Twitter omogoča hitro komunikacijo s svojimi ”kupci”, in seveda prisotnost znamke na trenutno najpopularnejši socialni mreži v Ameriki in na Japonskem (Twitter je bil izredno popularen na Japonskem še preden so uvedli Twitter z japonskimi črkami).

Če imate bazo kupcev in bi z njimi želeli ustvariti povezanost in boljšo komunikacijo, je Twitter lahko tisto pravo orodje za vas – seveda samo, če je vaš »povprečni« kupec tudi uporabnik Twitterja.

-    Digg je pred enim mesec integriral Twitter v svoj sistem

Pred več kot letom dni sem bila zaradi določenih promocijskih aktivnosti uporabnik Digga. Digg je ponujal kot opcijo tudi ‘shout’, kar je pomenilo, da je tisti, ki je zgodbo objavil, to lako poslal (‘shoutal’) svojim prijateljem.

Pred mesecem dni je Digg opcijo shouta odstranil in namesto tega integriral “twitter button” (tudi FaceBook button), kar pomeni, da lahko preko Twitterja zgodbo, ki jo je uporabnik objavil na Diggu, re-twitta svojim followerjem na Twitterju.

Definicija elektronskega poslovanja…

Elektronsko poslovanje lahko definiramo kot poslovanje s pomocjo uporabe elektronskih medijev, torej racunalnika, telefona itd. in interneta.  Subjekt poslovanja so lahko fizicni produkti, ki zahtevajo dodatne storitve, kot so shipping; ali pa bolj ‘mehki’ proizvodi, kot so informacije, razni programi …  Sam proces poslovanja vsebuje vse tradicionalne procese kot so marketing, narocilo, placilo, dostava, reklamacijski oddelek…
Predznak ‘e’ oznacuje elektronske medije, kar po eni strani odpira popolnoma nove dimezije poslovanja in med drugim omogoca lazji dostop do kupcev, po drugi strani pa se zapira pred skupinami, kjer je racunalniska pismenost in stopnja zaupanja v digitalni svet okrnjena.

Poslovni modeli v e-tzenju (vir: http://www.associatedcontent.com )

-    Brokerage Model
-    Advertising Model
-    Infomediary Model
-    Merchant Model
-    Manufacturer Model
-    Affiliate Model
-    Community Model
-    Subscription Model

Primeri poslovni modelov  v e-trzenju

-    e-trgovina: 24/7, ce ni jezikovnih omejitev, obstaja moznost dostopa do celotnega internetnega trga, nizki stroški pokrivanja globalnega trga in znižanje stroškov prodaje in marketinga. Kupec lahko kupuje po nižjih cenah, ima širso izbiro, bolj pregledne ‘nakupne police’, dostop do boljših informacij (npr. kupec lahko pred nakupom prebere review-e o proizvodu katerega namerava kupiti); npr. enaa.com
-    e-preskrba: široka izbira ponudnikov, kar vodi k nižji ceni in višja kvaliteta, izboljšana dostava in nižji stroški posrednikov. Možnosti pogajanj, sodelovanj in skupnih nakupov dodatno veča prednosti modela. Prednosti za dobavitelja: globalna prisotnost, dostop do ponudb, lažje prijavljanje ponudb, skupno nastopanje in priprava ponudb.
-    e-dražba: večja izbira, majhni stroški prodaje, prisotnost na globalnem trgu
-    e-tržnica: sestavljena iz več e-trgovin. dostop do različnih vrst produktov in uslug skozi isti uporabniški vmesnik. Prednosti za trgovce so: biti prisoten v verigi trgovin, majhni stroški uporabe in vzdrževanja sistema, majhni stroški oglaševanja in delitev stroškov dostave.
-    najem trgovine. Prednosti za trgovce je v tem, da uporablja to prodajno pot kot dodatek k obstoječim, nima stroškov vzdrževanja in posodabljanja sistema, nima stroškov logistike in lahko posluje po modelu komisije.
-    virtualne skupnosti. Osnovna vrednost virtualnih skupnosti je ta, da so uporabniki vsebin tudi kreatorji vsebin. S plačilom naročnine vsak uporabnik postane član, ki ima vrsto dodatnih ugodnosti. Virtualne skupnosti so zelo cenjene v oglaševalskih agencijah.
-    upravljalec vrednostnih verig je specializiran za določeno funkcijo vrednostnih verig. Banke na primer so upravljalke plačilnega sistema v vrednostni verigi.
-    integrator vrednostnih verig izvaja vse informacijske servise za nemoteno delovanje vrednostnih verig.
-    ponujanje platform za sodelovalno delo, igro in učenje (npr. igralni gigant Blizzard (lastnik igre World of Warcraft) razvija MMORPG (massive multiplayer online role play game), kar bi potem na letni/ projektni bazi lahko prodajal, pa se ne; medtem ko ID Software, ki so razvili igrico Quake (first shooter game) licencirajo gaming engine)
-    posredovanje informacij, certifikatov in ostalih uslug e-ekonomije.

Primer 1: Spletna trgovina www.enaa.com
-    prikaz prodajnih artiklov (racunalniska, sportna oprema, knjige, prehrane..)  - Prikaz razpolozljivih blagovnih znamk.
-    Pondudba fizicnim osebam kot B2B (ponudba za podjetja, na primer laptopi, pisalniska oprema, paketi za cenejse licensiranje, etc.)

-    Splosna prednost spletnih trgovin je ta, da niso fizicno omejene na kupce, ki se nahajajo v okviru 10-ih kilometrov kjer je locirana trgovina, pac pa je omogocena moznost sirjenja k prej nedostopnim kupcem (‘Nakup iz kauca’)
-    Glavna ovira pri siritvi na tuja trzisca je jezik (racunalniska pismenost) in shipping; vendar ce je jezikovna razlicica prevedena v npr. angleski jezik, se teoreticno lahko spetna trgovina razvije tudi na anglesko govoreca podrocja; negativna stran je drag mednarodni shipping oz. ne bi imelo smisla  posiljat produktov iz edinega skladisca v Sloveniji v Ameriko, ce je vecina narocnikov Amerikancev).  (vir: Alexa.com: statistika prikazuje, da je trzisce se vedno omejeno na Slovenijo (95%), Other (4%), Hrvasko (0,7%))