Iako svi teže da se viška kilograma otarase brzo i lako, istina je da put do zdrave težine nije lak. A sve sto iziskuje malo napora i upornosti, uvek na kraju donose dobre rezultate, zar ne?

U to sam se lično uverila, a i danas uživam plodove tog napornog rada. Ceo moj put do zdrave težine i nije uvek bio bas tako težak. Iznenadicete se kako šaka badema može brzo da vas zasiti ili kako se poletno osećate nakon izbacivanja odredjenih namirnica iz upotrebe. Oni koji su nekada postili, sigurno znaju taj osećaj.

Princip kojeg sam se pridržavala ustanovio je ruski naturolog Georgij Nazarov uz pomoc čije literature ja danas hodam uzdignute glave. Ne samo da sam za tri meseca uspela da se oslobodim viška kilograma, vec sam i povratila energiju, sjaj kože i dobro raspoloženje. A najveće zadovoljstvo zapravo osetite kada krenu pozitivne reakcije i usklici prijatelja i poznanika. Tada znate da ste uradili pravu stvar.Princip pravilne ishrane Georgij Nazarova zasniva se na sledećim pravilima:

1.    Pravilan odabir namirnica i napitaka za ishranu
2.    Pravilno kombinovanje tih namirnica i napitaka
3.    Pravilno vreme uzimanja namirnica i pravljenje razmaka izmedju obroka
4.    Obracanje pažnje na količinu unešene hrane.

Poenta cele priče je da dozvolimo našem telu da na miru i do kraja svari svaku namirnicu i iz nje uzme sve potrebne sastojke.

Pravilan odabir namirnica I napitaka za ishranu

U zdrave namirnice i napitke se ubrajaju: sirovo sezonsko povrće; sveže, kao i sušeno voće; sirovo jezgrasto voće (nepečeno, nesoljeno), kao sto su bademi, lešnici, orasi; integralne žitarice i njihovi proizvodi u koje spadaju pšenica, ovas, raž, heljda, integralni pirincač (nikako beli, jer tako ogoljen nema nikakih nutritivnih vrednosti), kukuruz, proso i drugi, zatim mahunarke kao što su grašak, pasulj, sočivo, soja, kikiriki; klice semenki, žitarica, jezgrastog voća; sirove semenke (nepečene i nesoljene); alge, med, malteks, i hladno cedjena ulja.

Zaboravite na meso, jer ono je puno životinjskih belančevina koje naše telo teško usvaja. Ako bas ne možete, orijentišite se na bareno, belo, pilece meso ili ćuretinu, kao i ribu, orijentišući se na mladje primerke riba iz severnih mora kao što su skuša, tunjevina, sardela, losos, haringa ili rečna pastrmka.

Sledeća stvar na koju treba da zaboravite jesu grickalice u onom obliku u kojem ste ih do sada koristili: grisine, smoki, čips, slane kokice i kikiriki, takozvane integralne grickalice pečene na nezdravoj masnoći i druge. Pored toga što su nezdrave, grickalice se uzimaju obično izmedju obroka, remeteći tako varenje prethodno unete hrane. Pošto su presoljene, traže unošenje velike količine vode što dalje otežava varenje, a da ne spominjemo o nemogućnosti kontrole nad količinom koju unesemo.

Umesto ovih ”standardnih” grickalica, trebalo bi se naučiti na grickanje sirovog jezgrastog voća, semenki, sirovog kikirikija, ili suvog voća, poštujući pravilan vremenski razmak izmedju uzimanja različitih namirnica.

U zdrave napitke spadaju: voda, biljni čajevi, zeleni čaj, kombuha, jabukovo sirće i sveže cedjeni sokovi.

Pravilno kombinovanje namirnica I napitaka

Iako pravila oko kombinovanja namirnica ima mnogo, pokušaću da ih sažmem u nekoliko rečenica.

Poenta je u jednostavnosti i sto manjem kombinovanju različitih vrsta namirnica kao što su belančevine i jednostavni ugljeni hidrati, ili složene i jednostavne ugljene hidrate, i dr.

Na primer:

Voće se dobro kombinuje sa drugim voćem, suvim voćem, medom, malteksom, kao i napicima.
Suvo voće se dobro kombinuje sa voćem, jezgrastim voćem, semenkama, medom, maltekosm i napicima.
Jezgrasto voće se može jesti u kombinaciji sa suvim voćem, sirovim povrćem, klicama, semenkama, medom i malteksom.
Sirovo povrće se može jesti uz jezgrasto voće, žitarice, mahunarke i sojine proizvode, klice, semenke, pečurke, ribu I meso.
Žitarice i krompir odlično idu uz sirovo povrće, klice, semenke.
Mahunarke i sojini proizvodi se slažu sa sirovim povrćem, sojinim proizvodima, klicama i semenkama.
Meso i riba se kombinuju samo sa sirovim povrćem.

Pravilno vreme uzimanja namirnica i pravljenje razmaka izmedju obroka

Veoma je vazno voditi računa o vremenu kada se uzimaju odredjene namirnice, kao i razmaku izmedju obroka.
Do 11h treba jesti samo voće i uzimati zdrave napitke, kako bismo omogućili hrani unetoj prethodnog dana  da se svari.

Takozvani glavni obrok ne treba uzimati posle 16h, jer ako se uzme kasnije, hrana ne moze da se svari do odlaska na spavanje, a to dovodi do lošeg sna i nekvalitetnog noćnog odmora. Takodje rizikujemo da se deo pojedene hrani nataloži u obliku masnog tkiva i dovede do povećanja telesne težine.

Minimalno vreme neuzimanja hrane i napitaka nakon obroka:

Voda – 20 minuta
Cedjeni voćni sok, med, kombuha – 20-30 minuta
Sveže povrće - 2h
Jezgrasto voće – 3h
Složeni ugljeni hidrati – 4h
Mahunarke – 5h
Termički obradjeno povrće – 4h
Riba – 5h
Jaja – 5h
Kiselo mleko – 3-4h (inace mleko i mlečne preradjevine se ne preporučuju više od dva puta nedeljno).
Meso – 6-8h

Količina hrane koju unosimo

Niko vam ne moze reći koja je optimalna količina hrane koju bi trebalo da uzimate tokom individualnog obroka, jer to zavisi od više faktora kao što su doba godine, raspoloženje, i dr. Optimalnu količinu bi trebalo  samostalno odrediti.

Ono što bi trebalo otkloniti jesu uzroci prejedanja tj prekomernog unošenja hrane.

Najčešči uzroci su emocionalno prejedanje tj jedenje na nervnoj bazi, negativna navika koja datira još iz detinjstva, kada su nam majke davale mleko i ljuljuškale pri samom pomenu plača da nas umire. To nam je davalo osećaj sigurnosti, smirenosti i opuštenosti i stvorilo naviku koje i danas ne možemo da se otarasimo.

Drugi razlog prekomernog unosa namirnica jeste i brzo jedenje tj gutanje bez žvakanja.  Problem kod uzimanja hrane jeste taj što sitost ne osetimo odmah, vec 10-15 minuta nakon završetka obroka, a do tada nam je stomak obično već naduven, a mi osećamo pospanost zbog prejedanja.

Kao posledica prejedanja javlja se loše varenje, stalan osećaj gladi i nemogućnost organizma da obezbedi neophodne sastojke iz unete hrane.

Ono što možemo uraditi da izbegnemo prejedanje jeste da jedemo na miru i da nam osnovni obrok traje najmanje 20 minuta sa svakim zalogajem dobro sažvakanim kako bismo omogućili sinhronizaciju rada želuca i mozga.

Drugi korak bi bio stavljanje pred sebe odredjene količine hrane koju planiramo da pojedemo bez naknadnog dodavanja namirnica.

Ovakav odnos prema obroku doneće višestruko dobre rezulate.

Modifikovano : February 1st, 2009 Svrstano pod : Zdravlje Navigacija : Previous post / Next post