3 osnovni koraki v procesu e-trženjske raziskave
Proces trženjske raziskave poteka v treh osnovnih korakih: zbiranje podatkov, analiza teh in poročila oziroma reporta. Nekateri avtorji proces razdelijo še bolj podrobno, vednar še vedno, tako v “off-line” kot “online” svetu ostajajo pravila in načela “dobrega” raziskovanja nespremenjena.

Raziskovalnegi načrt poteka od opredelitve problema in priprave raziskovalnega nacrta (metoda- fokusne skupine, globinski intervjuji, anketa, eksperiment…; priprave vzorčnega načrta – vzorčenje na internetu – razumevanje statistične veljavnosti reprezentativnosti populacije; način zbiranja podatkov (npr. preko maila; načrtovanje instrumenta za merjenje); in načrtovanje izvajanja izbrane raziskovalne metode). Sledi zbiranje podatkov in analiza ter report (poročilo).

Zbiranje podatkov

Pri raziskovanju v offline ali online okolju tržniki potrebujejo 3 glavne skupine podatkov:
1.    Podatke, vezani na elemente trženjskega spleta  (izdelek, cena, tržno komuniciranje, tržne poti) in trženjske odločitve
2.    Podatke o vedenju kupcev in potencialnih porabnikov
3.    Podatke iz analize okolja (PEST, konkurenti).

Te informacije tržniki pridobijo preko internih podatkov (trženjski informacijski sistem - podatki iz računovodstva, financ, kadrovske službe, proizvodnje, prodajnega osebja; ocenjevanje informacijskih potreb, zbiranje podatkov, analiza, razdeljevanje odločevalcem), primarnih podatkov (e-pošta, raziskave, mrežni eksperimenti, fokusne skupine, opazovanje), in sekundarnih podatkov (sveže informacije, 24-7).

Spletne raziskave lahko glede na metodologijo razdelimo v dve večji skupini: priložnostne metode (Conventience methods) in verjetnostne metode (Probability-based methods). Razlika je v tem, da skušajo verjetnostne metode (kot so vnaprej pridobljeni seznami anketirancev (ali med uporabniki interneta, ali med celotno populacijo), prestrežne ankete, spletna anketa kot del različnih vrst anketiranja) oceniti reprezentativen vzorec populacije, medtem ko se priložnostne metode oslanjajo na dejstvo, kdo vse je vključen v raziskovalno metodo. Med slednje spadajo ankete z namenom zabave, ankete z samoizbiro in  paneli prostovoljnih uporabnikov.

Kvaliteta Web- Based Raziskav – prednosti in slabosti

Npr. na svojem blogu objavite anketo (http://www.infofreaking.com/surveys/which-is-the-best-antivirus/), članek objavite na Diggu ali sorodni socialni mrezi, in v kratkem casovnem intervalu (1-2 dni), na anketo odgovori vec kot 600 ljudi. Seveda je število udelezencev odvisno od penetracije vaše spletne strani, vendar kot že omenjeno lahko v določeih primerih brez finančnih stroškov le to povečate z objavo na kontekstualno relevantih socialnih mrezah – »spletne raziskave so hitre in poceni ter lahko zajamejo raznoliko in veliko skupino uporabnikov po vsem svetu«.
Problem pri izvajanju spletnih raziskav se kaže v principu »samoizbora« - ne vemo kdo točno je sodeloval v metodi, problem je torej demografska zastopanost. Naslednji problem pa se kaže v »pre-zastopanosti« - določeni ljudje so placani za izpolnjevanje anket in se nadpovprečno udeležujejo raziskovanj.  Srecujemo se s problemom negotove avtentičnosti respondenta, pristranskosti zaradi samoizbora (self-selection bias), kot tudi s problemom dvojne udelezbe (vec razlicnih ljudi iz istega IP-ja, ali pa – ali npr. ena oseba večkrat rešuje en vprašalnik)
Stopnja odziva na raziskave se giblje od skromnih 5% do več kot 70%. K takšni raznolikosti vplivajo med drugim tudi raziskovana tema v povezavi s splom (npr. moški bolj pogosto odgovarjajo na vprašalnike, ki so v povezavi s tehnologijo in računalniki, medtem ko ženske bolj participrajo v raziskavah, ki so v povezavi z zdravjem). Na stopnjo odziva vplivajo tudi »spam-blockers« oz. »fiters«, kot tudi dejstvo, da ljudje enostavno ne želijo odgvoriti na mail, kjub temu da se ta znajde v inboxu, ker ga enostavno tretirajo kot »spam« - posledica je seveda manjši vzorec. Doseg do določenih demografskih skupin, kot so npr. starejši od 65 let, je omejen (zaradi nižje računalniske pismenosti ali pa omejitev glede na dostop do interneta).  Torej srečujemo se s problemi, kot so neselektivna udelezba (npr. udelezba s povabilom ali le geslom)- neselektiven  izbor vzorca, in s problemom posploševanja vzorca na celotno populacijo.
Po mojem mnenju je velika prednost v tem, da ni anketarja, ki lahko v veliki meri vpliva na pristranskost, (kot tudi na dejstvo ali bo anketar sploh anketiral ali bo ponaredil podatke). Res, da anketar »nadzoruje« vzorec, vendar obstaja možnost, da anketirani bolj iskreno odgovarja na občutljiva vprašanja, ker ni pod nadzorom. Seveda obstaja tudi možnost, da zaradi pomanjkanja nadzora odgovarja predrzno in neiskreno.  Postavlja se tudi vprašanje odziva na »odprta« vprasanja, kjer ankterirani sam ponudi odgovor.
Prednost internetnih raziskovanj se kaze v relativni avtomatizaciji, saj je elektronske podatke relativno lahko kategorizirati. Prav tako vnašanje podatkov poteka preko računalnika, kar zmanjša število napak pri vnosu podatkov.
Sama implementacija internet raziskav pa zahteva veliko več tehničnih komponent in priprav kot npr. telefonska anketa. Potrebno je vnaprej definirati in specificirati vse potrebno za tehnično kontrolo raziskave (npr. ali je možno premikati vprašanja naprej/nazaj, potrditev vnešenih podatkov, passwordi, katerim vprašanjem ponudimo odgovore, …) Preden spletno raziskavo izpolnijo udeleženci, je potrebno raziskavo testirati in na kontekstulani ravni zagotoviti zeljene podatke oz. informacije. Predvsem pa je s tehnicne strani potrebno zagovotiti odpravo bug-ov (slovensko hroscev) in s tem kompatibilnost vprasalnika oz. druge metode  z mnogimi hardware-skimi kot tudi software-skimi konfiguracijami.

Od svoje pojave prije nekoliko godina, socijalne mreže svakodnevno evoluiraju u zavisnosti od potreba svojih korisnika. Jedna od najznačajnijih karakteristika novog doba jeste mobilnost. Ljudi imaju potrebu da budu informisani, da ostvaruju kontakte i obavljaju poslove, bez potrebe da na to gube dragocjeno vrijeme. Sva se komunikacija danas obavlja u pokretu i trend se proširio i na danas jedno od najvažnijih sredstava komunikacije – socijalne mreže.

Zaključak dobijen u istraživanjima sprovedenim u toku prošle i ove godine je isti. Mobilni telefoni su proglašeni za budućnost interakcije putem socijalnih mreža. Računar svakako i dalje ostaje primarno sredstvo putem koga će korisnici komunicirati sa prijateljima i poslovnim partnerima, ali mobilnost kao sve jači trend, iziskuje i druge načine putem kojih će socijalne mreže biti dostupne korisnicima.

Korisnici tako nikad neće biti uskraćeni za informaciju, čak i ako im računar ili laptop nisu pri ruci. U pokretu se putem mobilnog telefona danas može obaviti većina stvari. Važne informacije bivaju prenesene u sekundi, a recimo slike sa ljetovanja putem mobilnih aplikacija mogu vidjeti svi gotovo istog trenutka kad ih korisnik postavi na svoj profil u jednoj od socijalnih mreža.

Gotovo sve glavne socijalne mreže, kakve su Facebook, MySpace ili Twitter, omogućavaju pristup korištenjem prefiksa m umjesto www u browseru vašeg telefona, npr. m.facebook.com. Prikaz stranice je prilagođen mobilnom telefonu, a takođe i brzina pristupa. Mreže kojima možete pristupiti koristeći m prefiks:
Facebook – m.facebook.com
MySpace – m.myspace.com
Twitter – m.twitter.com
Friendster – m.friendster.com
Bebo - m.bebo.com
Hi5 - m.hi5.com, itd.

Pored standardnog pristupa korištenjem m(obile) prefiksa, neke od socijalnih mreža imaju zasebne aplikacije koje omogućavaju pristup sa mobilnog telefona. Twitter je vodeća mreža po tom pitanju pošto nudi mnoštvo aplikacija pretežno za Apple-ov iPhone, ali i za telefone bazirane na Windows i Java platformi.

Za telefone bazirane na Java platformi, tu je aplikacija Jitter, koja korisnicima omogućava korištenje Twittera sa gotovo svim sadržajima koje ova mreža nudi.
Za korisnike iPhone ili iPod Touch uređaja, tu su MobileTwitter i PocketTweets aplikacije, voma brze i bogate sadržajima.
Konačno korisnici telefona baziranih na Windows platformi, za svoje tweetove mogu koristiti TwitToday, ili nešto sadržajno siromašniju ceTwit aplikaciju koja je tekstualno bazirana aplikacija bez slika.

Pored pristupa standardnim socijalnim mrežama, razvijene su i zasebne aplikacije koje nude uslugu socijalnog umrežavanja isključivo na mobilnim uređajima, takozvane, mobilne socijalne mreže. Neke od najpopularnijih mobilnih socijalnih mreža su:

JuiceCaster
Moco Space
MobiMii
Qeep

Mnogi postavljaju pitanje da li su mobilne socijalne mreže ustvari samo trendovska zamjena za pravu komunikaciju, ili ipak njena evolucija.
Pobornici ideje mobilne socijalizacije tvrde da je u pitanju ovo drugo, gdje privatni detalji i slike drugih ljudi koje vidite u vašem telefonu nisu zamjena već širom otvorena vrata komunikaciji.

Koliko su u pravu, pokazaće se u veoma bliskoj budućnosti.

Prema nedavno sprovedenom istraživanju, žene u Sjedinjenim Američkim Državama sve više koriste nove medije, kao što su blogovi, socijalni mediji i mreže, pri tome vješto odvajajući privatni život od poslovnog. Takođe, iako blogove smatraju dobrim izvorom informacija, većina žena koristi socijalne mreže isključivo zbog komunikacije sa porodicom i prijateljima. Cijeli post

Nakon turbulentnih 15 godina postojanja, Yahoo je odlučio da krajem 2009 godine zatvori GeoCities servis. Čak i pored ogromne baze korisnika, 12 miliona posjeta u toku marta 2009, preko 2 miliona linkova, preko 5 miliona web sajtova, GeoCities - ikona besplatnog web hostinga - odlazi u prošlost.

Svojevremeno se sjećam svoje prve web stranice hostovane na GeoCities 1996 koji mi je na neki način otvorio vrata weba za personalno korišćenje i mogućnostima koje se tu pružaju. U to vrijeme hostovanje web sajtova je bilo prilično zahtjevno, pogotovo za entuzijaste koji su se interesovali za internet tehnologije. S obzirom da je u SAD-u komercijalizacija weba krenula dosta ranije nego što je globalno prihvaćena u cijelom svijetu, jasno je da su amerikanci bili i dosta napredniji po pitanju tehnologije i pristupu novim tehnologijama, a pogotovo e-commerce rješenjima koji su u to vrijeme prolazili kroz svoj prvi pravi uspon. GeoCities je sa druge strane bio prvi besplatan hosting, koji je u neku ruku predstavljao i prvi pravi community, jer je kao takav bio i zamišljen. Cijeli post

Prosle se sedmice u Palicu pored Subotice odrzala konferencija o etrgovini u Srbiji.

Imali smo srecu, pa nas je vreme donekle posluzilo – barem nije padala kisa, pa sam mogla i trcati ujutro uz jezero – stvarno super osjecaj, ako si navikao na grad, pa te odjedanput budi sunce i pogled na vodu – sta moze biti bolje od predivnog suncanog jutra na selu… pa da… Palic je selo ili hajde, da nikog ne vredjam turisticko selo. Predivno je!

Nisam imala pojma, da Srbija sakriva takve ljepote i drago mi je da sam otisla na tu konferenciju. Kao sto ste najvjerovatnije vec absolvirali – ne zbog konferencije, kojoj u ovom postu necu posvetiti vise od recenice ili dve, jer necu nikog da pljujem, jos pogotovo ne (samonazvane) gurue lokalne e-scene, koji prednjace najvise po tome, da znaju citati (i prevesti) clanke sa hubspota i slicnih sajtova, kao ni novopecene blogerke, koje sve manje spavaju, jer imaju toliko toga da saznaju, i koje predstavljaju “predivno-emotivne-tipicno-zenske prezentacije” , a da ne pricam o PR-ovkama, cija retorika je na nivou cistacice… pa, rekla bi da je i njezina bolja… Dali sam spomenula organizaciju? 9. konferencija po redu? OK, onda necu o organizaciji… rekla sam, da necu vise od dve recenice, a vec sam prosla magicnu granicu…

Da, Palic je predivan – jos jednom – priroda je predivna, i sve je nekako sredjeno i cisto. Stvarno – najstvarnije – preporucujem vikend izlet u Palic – jos pogotovo ako imate malo dete ili ako se jednostavno zelite odmoriti i pobjeci od buke i tempa velikog grada. Mozda je preko leta situacija u Palicu zeznutija zbog komaraca, koji bi se znali pojaviti zbog jezera, pa zbog toga iskoristite mirnije i proljetne mjesece, kao sto su april i maj.
I jos nesto, po cemu cu Palic zauvjek zapamtiti – zooloski vrt. Svi se mogu sakriti po sredjenosti – od Beograda, Zagreba, do Ljubljane. Palic rules! Na recepciji zooloskog vrta sam vidjela sliku lava i slona, i pomislim – hm… koja navlakusa je to? Ovi ovde garant nemaju lava… Pa… imaju par lavova, imaju leoparda, zirafe – jednu malecku zirafu, jadnog i zalostnog medu, foke (jedna od njih je bila bas razpolozena i konstantno je plivala po bazenu i pokazivala svoje plivacke sposobnosti, dok je druga kulirala i nije se bas zanimamala za nas), majmune (najbolji su!), zmije, paukove, bizone, papagaje (bas su face), i mnogo drugih zivotinja. Jedino sto jim zamjeram (a zamjeram to vecini zooloskih vrtova) je, da divlje macke (a i medu) strpaju u tako malene kaveze. Imam osjecaj, da majmuni jos uzivaju, dok ovim jadnicima, vjerujte mi, nije lako. Kao da coveka zatvorite u spajzu. Ali dobro… tako je u svim zooloskim vrtovima, pa ni ovaj nije po tom pitanju bolji. Svakako Palic ima prednosti: nije to velik zooliski vrt – ali, isto kao Palic, koji sam spomenula malo prije, sredjen je i  ima dusu.

Evo, toliko o  e-trgovini u Srbiji.

Osiguranje wireless mreže je važno bilo da se radi o kućnoj varijanti ili wireless mreži na poslu. Mnogo je načina na koji hakeri mogu pristupiti vašoj mreži i vašim privatnim podacima, ali takođe mnogo je načina na koji ih možete zaustaviti. Ipak, prosječnom korisniku osiguranje kućne wireless mreže može zadati glavobolju, jer često predstavlja mukotrpan proces.
Ovaj članak će vam predstaviti metode koji taj proces znatno olakšavaju. Cijeli post

Boom v Ameriki in na Japonskem

Ali se že spoznali z ne več tako novo socialno mrezo Twitter? Twitter je pravzaprav micro-blogging orodje, kjer v manj kot 140 katakterjih odgovorite na vprasanje “What are you doing?” (kaj delaš). Prvotna ideja je bila odgovoriti na to vprasanje, ali pa objaviti kometarje, kratke misli in podobno. Twitter si lahko predstavljate tudi kot nekakšno povezavo instantnih messengerjev, saj ta socialna mreza pravzaprav predstavlja odprt forum, kjer imajo vsi, ki so v posamznikovi mreži vpogled v njegove oz. njene twitte. Danes ljudje vse manj odgovarjajo na vprašanje “What are you doing?”. Vse več je tinyurl-ov, tj. vse več je splatnih strani, ki naj bi jih preko Twittov obiskali.

Cijeli post

Održivi računar koji vam značajno smanjuje troškove i baziran je na samo jednoj aplikaciji  umjesto gomile skupih programa je realna i bliska budućnost. Sve što vam treba sadržano je u jednoj ikoni na vašem desktopu.

Većina korisnika, bilo da se radi o standardnoj desktop varijanti ili prenosnom računaru, svoj računar uglavnom koristi za surfovanje, email i komunikaciju putem messenger servisa. Gomila nepotrebnih alatki i programa instaliranih na računar predstavlja opterećenje, kako za sam sistem, tako i za korisnikov džep. Zamislite da je sve što vam je potrebno na vašem desktopu sadržano u jednoj ikonici – onoj vašeg web browsera.
Zvuči nemoguće? Onda pročitajte članak do kraja. Cijeli post

Da li biste voleli kada biste mogli da spavate četiri do pet sati umesto osam ili devet, a usput se osećali odmornije i energičnije?

Uz sledećih nekoliko saveta, uspećete da skratite dužinu vremena koje provodite spavajući, poboljšate kvalitet svog sna, povećate nivo energije, uklonite osećaj pospanosti i umora, povećate koncentraciju i umanjite nivo stresa.

Eksperiment sproveden na Kalifornijskom Univerzitetu 2002., imao je za cilj da ispita uticaj manje količine sna na čovekovo ukupno zdravlje i svakodnevno funkcionisanje. U eksperiement je bilo uključeno 1,1 milion ispitanika i trajao je šest godina. Rezultati ovog ispitivanja su pokazali da ljudi koji spavaju manje od osam sati zapravo žive duže od onih koji spavaju osam i više sati. Cijeli post

Ovo je pitanje koje se u zadnje vrijeme sve više i više spominje u dosta branži, kako na lokalnom i regionalnom nivou, te još više globalno tj. internacionalno. Izmeđuostalog i obični smrtnici koji imaju manji kapital razmišljaju kako da “sačuvaju” svoja sredstva u toku predstojeće ekonomske krize. Svakako oni koji imaju veći kapital imaju i veći problem kako sigurno uložiti taj kapital. Cijeli post